Put do sreće preko silikona

Put do sreće preko silikona

Estetska hirurgija danas je za mnoge postala stvar prestiža i statusa. Osobe koje su imale neki telesni deformitet posle intervencije mogu da steknu sigurnost. Razgovor sa psihologom ni u jednoj zemlji nije uveden kao obavezan u predoperativnoj pripremi pacijenata.

Nekada su kod estetskih hirurga išli samo oni koji su patili zbog svojih klempavih ušiju, velikog nosa, ožiljaka ili tetovaža. Danas su plastične operacije postale stvar društvenog prestiža i statusa. Gotovo da nema dela tela koji sve veći broj dama, ali i pripadnika jačeg pola, ne može da “popravi”, poveća, smanji, popuni…

Vlajko Panović, specijalista medicinske psihologije, smatra da su plastične operacije poslednjih godina postale moda, kako u svetu tako i u Srbiji. Jer, živimo u vremenu koje forsira kult mladosti i telesnu lepotu nedostižnih modela, a to govori o neprihvatanju sebe i doživljaju lične nesreće, objašnjava sagovornik “Života plus”.

– Ostati večno mlad, znači opirati se svojoj prirodi. Nažalost, to najčešće ne podrazumeva obrasce zdravog života, kao što su boravak u prirodi, zdrava ishrana, bavljenje fizičkom aktivnošću, već korišćenje različitih preparata. Plastičnim hirurzima to odgovara, pa ohrabruju i podstiču ljude da poprave svoju nesavršenost. A ja ne znam nikoga ko je savršen – kaže Panović.

I u našoj zemlji pojedini roditelji svojim ćerkama za 18. rođendan poklanjaju “nove”, veće grudi.

– Roditelji smatraju da će tako da reše ćerkinu nesigurnost ili nezadovoljstvo sobom, iako upravo taj potez pokazuje da mlada dama nije dovoljno sazrela. Ona misli da će, ako liči na neki uzor sa estrade, rešiti svoje probleme, da će preuzeti deo popularnosti te osobe. Međutim, roditelji vrlo brzo uvide da je to samo jedna etapa u njenom nezadovoljstvu, a onda dolazi sledeća, pa sledeća – ističe Panović.

Naš psiholog naglašava da nije dovoljna samo estetska operacija, već je važno i ono što se dešava posle nje. Osoba treba da prihvati promenjenu sebe, da bi zatim tako promenjenu sebe uklopila u društvo koje treba da je prihvati, a sve to utiče na njenu psihu.

– Nekome će se svideti izgled posle plastične operacije, ali te devojke su u isto vreme i često ismevane, poput onih iz “Silikonske doline”, poznate beogradske ulice Strahinjića Bana. Jači pol ih opisuje kao “napucane”, “napumpane”… Iako žene to uglavnom rade zbog muškaraca, upravo ih oni najviše i ismevaju – kaže Panović. Ipak, mnogi su ubeđeni da promenom izgleda mogu da steknu samopouzdanje i tako reše svoje probleme.

– Moguće je da će neko postigne veći stepen samopouzdanja, ako je bio nesrećan zbog određenog telesnog deformiteta i od detinjstva trpeo velike pritiske. Rešavanjem toga zaista se smanjuje njegova nesigurnost i nezadovoljstvo. Međutim, ima i onih koji posle estetske korekcije i dalje nisu zadovoljni, zato što većina ne zna šta hoće, a zna šta neće – tvrdi naš sagovornik. – Prepuštaju sebe u ruke nekome ko ima svoje viđenje, svoju percepciju njihovog lica. Vođeni samo onim šta neće, nemaju svest o tome kako će promene izgledati na njihovom licu ili telu, zbog čega sebe kasnije teže prihvataju. Kako vreme prolazi sve manje pate, jer znaju da za nekoliko godina mogu da “poprave” ono što im se ne sviđa.

U borbi sa svojom nesavršenošću, neki postaju zavisni od takvih intervencija i nikada ne mogu da dostignu doživljaj sreće i zadovoljstva sobom.

– Jedna pacijentkinja mi je priznala da sve što zaradi, potroši na estetske operacije. S obzirom na to da je bila bombardovana medijskom ponudom uzora i modela, želela je da se poistoveti s njima kako bi prevazišla svoju nesigurnost. Osim korekcije glutealnog dela, uradila je sve što je moglo da se uradi, počev od kapaka, preko nosa, podvaljka, ušiju, grudi…

Žene odlaze kod plastičnog hirurga da bi bile lepše sebi, zbog drugih žena, mnoge i zbog partnera. Uverene su da će lakše da prođu u životu, naročito prilikom nalaženja novog partnera ili bolje plaćenog posla.

– Iako je pesnik Halil Džubran rekao da je lepota u oku posmatrača, pojedine žene to zaista rade zbog sebe, svoje nesigurnosti i želje da se dopadnu sebi, a neke kako bi pronašle novog ili zadržale starog partnera u “razlabavljenoj” vezi. Ne treba zaboraviti i da su danas mnogi ljudi uplašeni i nesigurni. Više od polovine majki i oko deset odsto muškaraca u Srbiji su samohrani roditelji. Nešto zaista ne valja u muško-ženskim odnosima, posebno bračnim. Zato i ne čudi što oni koji su nezadovoljni svojim izgledom, odnosno sobom, pokušavaju i plastičnim operacijama da se dopadnu suprotnom polu, sačuvaju ili nađu partnera – smatra Panović.

Tome što su hirurške intervencije popularne, doprinele su i javne ličnosti, estradne umetnice, koje kao da imaju potrebu da otvoreno pričaju o estetskim intervencijama na svom telu.

– One imaju potrebu da budu uzor drugima, da se o njima priča i piše u novinama, da im se slika pojavi na duplerici. Uglavnom su površne u pristupu životu, emocionalno nezrele, nesigurne. Takve osobe nemaju smirenja ni strpljenja, a imaju novca. Ali, kada se osame, često upadaju u depresiju, jer je nezadovoljstvo sopstvenim izgledom u direktnoj vezi sa sopstvenom nesigurnošću.

Pogrešno je verovati da će se plastičnom operacijom, kao čarobnim štapićem, otkloniti problemi. Razgovor sa psihologom ni u jednoj zemlji, pa ni u našoj, nije uveden kao obavezan u predoperativnoj pripremi pacijenata.

– Pre nekog većeg hirurškog zahvata, psiholog može da im razreši određene životne dileme i pomogne im da razumeju sebe, da možda prihvate sebe u stanju kakvom jesu ili da ih pripremi da prihvate sebe u drugačijem obliku. Bilo bi manje nezadovoljnih, čak i manje prigovora hirurzima. Oni koji se dvoume, prvo bi trebalo da zavire u sebe, da rade na sebi da imaju mir i strpljenje, jer samo takvi mogu da budu realni i da uživaju u životu. Kada smo sigurni u sebe, prihvatamo sebe onakvima kakvi jesmo i tako se i predstavljamo – zaključuje naš sagovornik.

Marina Jungić Milošević

Tekst objavljen 10. marta 2014. godine u “Životu Plus”, nedeljnom dodatku Večernjih Novosti

SVE DEVOJKE LIČE JEDNA NA DRUGU

Holivudska glumica Šeron Stoun izjavila je da su brojni plastični hirurzi želeli da rade na njenom telu. Ipak, popularna glumica (56), oduvek je odbijala da ide pod nož. Šeron kaže da ne može da shvati mlade devojke koje u svojim dvadesetim idu pod nož samo zbog trendova.

 – Mislim da kada imate dvadeset godina nisu vam potrebne veće grudi ili usne. Sve devojke počinju da liče jedni na druge, sa izblajhanom kosom, istim nosem, ogromnim usnama, naglašenim jagodicama. Da li one stvarno misle da tako lepše izgledaju – pita se Šeron.

 

MLADIMA SE NAMEĆE GLAMUR I NOĆNI ŽIVOT

– Mladi su prevareni, nudi im se nerealan život, Sve je „laganica“, zadovoljstvo, senzacija, spektakl. Ništa se ne događa spontano i smireno, sve mora da bude „haj“, forsira se naopak ritam života. Mladi su pod pritiskom rulje, medija, ulice, a i mnogi roditelji podležu tome, ne mogu da zamisle da njihovo dete nešto nema. Toliko smo pritisnuti pogrešnim sistemom vrednosti koji nam je nametnula rulja, da se mnogi plaše da budu drugačiji. Porazno zvuči činjenica da veliki grad kao što je Beograd forsira ludi život noću, kada naše telo treba da se odmara i obnavlja. Ne vrednuje se ono što je normalno već ono što je devijantno. Roditelji ne znaju kako da pomognu deci, pa im plaćaju operacije grudi i tetovaže koje ružno izgledaju na telu – poručuje Panović.

PRIRODNIJI IZGLED SVE TRAŽENIJI

– Žene se i dalje više odlučuju za promenu izgleda plastičnom operacijom od muškaraca – kaže dr Vladislav Ribnikar, specijalista za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju. – Najpopularnije su operacije uvećanja grudi, korekcije kapaka i liposukcije, a kod muškaraca operacije nosa. Među takozvanim ambulantnim estetskim procedurama, najčešći su tretmani botoksom i hijaluronskom kiselinom. Podebljanje i korekcija usana takođe spada među veoma česte i popularne intervencije. Iako u Americi i dalje dominira trend uvećanja grudi, sve više se traži prirodniji izgled, koriste se manji implantati nego ranije. Sve je popularnija upotreba sopstvene masti prilikom uvećanja grudi. Kod nas su velike i upadljivo istaknute grudi i dalje veoma tražene, ali su i sve češći zahtevi za prirodnijim izgledom.

– Estetska hirurgija ne može baš sve da popravi, ulepša ili podmladi, niti svaka želja pacijenta može da se ispuni – kaže dr Ribnikar. – Uvek postoje određena ograničenja. Prvo, zbog građe svakog pojedinog pacijenta, ali i zbog realnih ograničenja medicinske nauke i prakse. U nekim slučajevima, kada hirurg proceni, konsultacija psihologa i psihijatara je poželjna ili neophodna. Najvažniji je razgovor! Hirurg mora da dobije što jasniji odgovor o tome šta pacijent želi, zašto to želi i šta očekuje da će dobiti od operacije. Na primer, realno očekivanje je “da moje grudi budu veće i bolje izgledaju”. Nerealno, “da imam savršene i potpuno simetrične grudi”, dok su problematična očekivanja “da imam najlepše grudi u gradu” i “da moj muž prestane da gleda druge žene!”