Ljubav pod roditeljskim krovom

Ljubav pod roditeljskim krovom

Koje su posledice nesamostalnog života mladih u Srbiji?

Mnogi danas preko noći postaju deo partnerove porodice, koja često ne zna kako da se postavi prema “instant zetu” i „snajki”

Često se pod istim krovom, uglavnom zbog finansijskih razloga, “stisne” više generacija, snaja i zetova, svekrva i tašti. Tako je bilo oduvek, a ni do danas se situacija, nažalost, nije mnogo promenila. Međutim, ono što je postala karakteristika modernog života u Srbiji je to što mladi više ne hrle toliko u brak, koliko u goste kod svojih partnera. Drugim rečima, preko noći postaju deo partnerove porodice, pa roditelji često ne znaju kako da se postave prema „zetu” i „snajki”, koji su tu, možda, samo nekoliko meseci.

Nekada se znalo, nije mala stvar kada sin dovede devojku u kuću da je upozna s roditeljima! Danas se situacija promenila, pa mnogi i simpatije zovu na ručkove, večere i porodična druženja. Roditelji se vežu za snajku, kako kasnije i sami priznaju “više nego što je trebalo”, a ako raskinu, to teže pada nesuđenom svekru i svekrvi, nego bivšem paru.

U početku, niko nema ništa protiv ako devojka prespava kod njih i više puta nedeljno. „Neka, deca se vole, uostalom nije se zauvek doselila, tu je samo povremeno”, komentarišu balkanski roditelji. Međutim, ona sve češće ostaje preko vikenda, a „lakše joj je kod momka da prespava i posle radnog dana na fakultetu”. Vremenom, niko više nije opušten u rođenoj kući, pa ni gošća. Njegova majka se ustručava da bilo šta kaže, da ne bi ispala “veštica” koja rođenom detetu kvari sreću…

Ovo je samo jedan od scenarija koji se zbog problematičnog odvajanja pojedinca od porodice i započinjanja samostalnog života, odigrava širom Srbije. Postavlja se pitanje kako bi roditelji trebalo da se postave u ovakvoj situaciji?

– Neprirodno je i kontraproduktivno da neko, posle dva, tri meseca poznanstva, boravi u tuđoj kući za koju ne zna da li će biti njegova. Ukoliko su mladić i devojka fokusirani samo jedno na drugo, zanemariće sve druge obaveze prema školi, poslu ili porodici, a veoma brzo će „potrošiti” svoju ljubav. Sve to stvara dodatne probleme ako je u intenzivnu vezu bila uključena njegova ili njena porodica – kaže Vlajko Panović, specijalista medicinske psihologije.

Vreme u kome živimo do te mere je ubrzano događajima, da je došlo do pomeranja granica vrednosti i moralnih normi koje su odlikovale nekadašnje veze i porodicu, kaže naš sagovornik.

– Zbog krize autoriteta i morala, pomerene su granice u svim aspektima života, što često narušava i dostojanstvo veze. Roditelji prećutno pristaju na gostovanje detetove simpatije pod njihovim krovom. Nažalost, danas caruje površnost u mnogim aspektima života, a posebno u emotivnim vezama. Savremena civilizacija, forsirajući individualizam, nameće sebičnost u odnosima, nestrpljenje i nespremnost da trpimo nekoga, kako bismo ga dobro upoznali. Sve je nekako na brzinu, sve je dozvoljeno, sve je tu… Zbog toga ima mnogo brzo sklopljenih brakova ali i mnogo razvoda, pa neki roditelji, uplašeni da im deca ne ostanu sama, pristaju na trule kompromise – objašnjava Panović.

– Mladi su nestrpljivi i već posle prvog ili drugog susreta, odlaze u krevet. Ne razvijaju čežnju, blago doziranu strepnju, stid ili sram, sve ono što nas čini ljudskim bićima. Savremen čovek često se ponaša životinjski. Dominantna filozofija je “u se, na se i poda se”. Zato mladi nemaju dovoljno strpljenja da upoznaju jedno drugo, u brak ulaze nagonski, umesto da neguju dubinu odnosa.

Najvažnije je da roditelji zadrže dobar odnos sa svojim detetom, da razgovaraju s njim i daju mu neka uputstva, a ne da mu postavljaju zabrane, ističe Pavlović.

– Mladi hoće sve da probaju, zato bi roditelji i društvo trebalo da im ponude pravila koja će da im služe kao orijentiri. Ta disciplina će im pomoći da shvate i razumeju granice ponašanja i norme bez kojih nijedno društvo ne može da funkcioniše kao uređena zajednica.

Neki roditelji smatraju da paru treba dati na znanje na čijoj su “teritoriji” i da se podrazumeva da poštuju pravila kuće, čak i ako oboje zarađuju.

– Gde god da dođete, prilagođavate se pravilima ponašanja u toj kući. Problem je u tome što moderno društvo forsira život bez granica, potrebu za stalnom zabavom i neprestanim zadovoljstvom, lakom i brzom zaradom, pa onda dolazimo u sukob sa onima koji misle drugačije, roditeljima.

Naravno, najbolje rešenje je da mladi par živi u svom stanu, da se osamostali. Jer, kada se zajedno suoče sa životnim problemima, znaće i da li su jedno za drugo. Nažalost, u Srbiji nema mnogo mladića i devojaka koji mogu da prave ovakve planove, pa čak i uz pomoć roditelja.

S druge strane, mnogi se pitaju kada je pravi momenat za upoznavanje sa partnerovim roditeljima?

– Ako je veza ozbiljna i kvalitetna sa tendencijom da se produbi, posle nekog vremena trebalo bi upoznati te ljude. Nekada se u Srbiji ni krava nije kupovala od nepoznate porodice. Zdravorazumski gledano, ne treba da nam bude svejedno iz kakve familije dolazi naš partner. Mnoge devojke su se grdno prevarile ignorišući neke detalje vezane za porodicu ili prošlost izabranog, misleći da će ga one svojom dobrotom i strpljenjem promeniti nabolje, odvići od alkohola ili čak narkomanije. Nažalost, takve priče uglavnom nemaju srećan kraj.

Ne treba zaboraviti i to da je zajednički život pod roditeljskim krovom na neki način produžetak “agonije” i neodlučnosti u vezi sa brakom i obavezama, naročito ako su partneri već prešli 30 godina.

– Ne postoji idealan period za ulazak u brak, ali neophodni su određeni stepeni zrelosti, naročito emotivne. To znači da treba da prihvatimo obaveze i partnera takvog kakav jeste, ako on ispunjava neka naša očekivanja i kriterijume vrednosti, u tom slučaju, “agonija” nestaje. Pojedini roditelji insistiraju da mladi partneri preuzmu odgovornost i vere se. Može, pod uslovom da ta veza ima smisla. Ali istrajavanje na tome ne mora da bude nikakva garancija, iako bi kod ljudi koji drže do dogovora, to trebalo nešto da znači. Veridba je verifikacija spremnosti za ulazak u brak, ali mladima to ne znači ništa. Jednostavno, venčani list više ne znači ništa, u pitanju je stereotip. Najveći broj brakova raspada se u prvih pet godina. Drugim rečima, partneri su nezreli ušli u vezu, nespremni da rade na sebi i da izgrađuju odnos, zbog čega se lakše odlučuju i na raskid.

Ono na čemu treba istrajavati je sazrevanje, prihvatanje odgovornosti i uvažavanje i poštovanje drugog, ističe naš sagovornik.

– Poštovanje je ključna karika koja danas nedostaje mnogima. Partneri se međusobno ne poštuju dovoljno, pa ne daju primer deci kako bi trebalo da se odnose prema partneru. Da bi nešto trajalo, mora da bude zasnovano na dobrim temeljima, a to podrazumeva strpljenje, trpljenje, poverenje, ali i spremnost da menjamo sebe. A mi želimo da promenimo onog drugog, što često sugerišu i roditeljske poruke, “nemoj ti ćerko nikoga da trpiš, nisam ja tebe školovala da se ti mučiš”.

Ipak, naš sagovornik smatra da se određeni stepen trpljenja u vezi podrazumeva, jer ne možemo svi da razmišljamo i ponašamo se isto.

– Ali, zato možemo da budemo tolerantni i uvažimo argumente partnera, što podrazumeva i da umemo da ga slušamo. Međutim, nestrpljenje razbija spremnost ljudi da čuju onog drugog. Najveći izvor nesporazuma je to što unapred imamo odgovore na pitanja koja on nije ni postavio. Taj stereotip ne daje nam mogućnost da saslušamo jedni druge, a on je preduslov da se razumemo, što je opet preduslov za ljubav – zaključuje Panović.

Marina Jungić Milošević

Tekst objavljen 20. juna 2014. godine u “Životu Plus”, nedeljnom dodatku Večernjih Novosti

PRERANO U SEKSUALNE ODNOSE

Manje je “mužjaka” a previše devojaka koje vrlo rano stupaju u seksualne odnose i često ne stignu da sazru ni emocionalno ni hormonalno. Ne razvijaju ni čežnju, strepnju, osećanje krivice, a nemaju ni potrebu da se koriguju, idu iz veze u vezu. Kod njih se razvija nestrpljenje i nespremnost za trpljenje ili upoznavanja onog drugog, forsiranje prevelikih sloboda, lako odlučivanje na raskide i veza i brakova. S obzirom na to da nemaju odgovarajuće partnere koji mogu da prate njihova očekivanja, često se okreću mnogo starijim partnerima – smatra Vlajko Panović.

MOJI I TVOJI

Najveći izvor sukoba i svađa je vraćanje na “moje” i “tvoje”, zato je veoma važno da se izbegne stereotip da su nečiji roditelji bolji ili lošiji. Važno je da upoznamo i “moje” i “tvoje” kako bismo zauzeli odgovarajući stav prema toj osobi, odnosno celoj porodici. Svako od nas ima svoju porodičnu istoriju, kontekst u kome odrastamo i u kome važe određena pravila, zakoni i sistemi vrednosti. Sve to postaje deo nas. Takođe, svako ima i neko svoje lično iskustvo, strahove, strepnje, padove, uspone, sve to nosimo u miraz kada se upoznajemo sa partnerom i produbljujemo naš odnos. Da bi veza trajala i bila duboka, važno je sve to upoznati, kako ne bi bilo iznenađenja i kako bismo koliko god je moguće izbegli proces osuđivanja, a ono uvek počinje poređenjem “mojih” i tvojih” – podseća Panović.